Program plesa i scenskog pokreta u LekArt edukativnom centru mogu pohađati deca od 5,5 do 15 godina. Predavač Milan Gromilić, čiju biografiju možete pronaći na sledećem linku: https://www.lekart.edu.rs/predavaci/# , govori o tome šta je bitno da deca u tom uzrastu nauče.
Milan: Trudim da im pomognem da spoznaju sebe kroz svoje telo i kroz emociju koju imaju. Smatram da su dečije duše najčistije i trudim se da ih naučim kako da kanališu, kroz pokret, tu neiskvarenu emociju. Druga bitna stvar, s obzirom da živimo u ovo brzo vreme, je fizička kultura koja gotovo da i ne postoji. Mnogo više dece ima ravne tabane, probleme sa kičmom, loše držanje tela i slabe mišiće. Zbog toga se trudim da im kroz pokret objasnim neke stvari koje su bitne za njihov dalji rast i razvoj, a ne samo za ples, poput toga kako se pravilno stoji, kako se kreće, gde stoje ramena, kako se stoji na stopalima. Sledeće što učim decu je izvođenje koraka, ali mi to nije primarna stvar. Smatram da korak sam po sebi nema nikakvu težinu, nikakvu vrednost, ali priča koja se ispriča tim koracima itekako ima vrednost i poruku. Poenta jeste da dete kroz pokret nauči da iskaže sebe, da unese emociju, da ispriča neku priču.
Deca u tom uzrastu i dalje otkrivaju svet i stalno su u potrazi za nečim novim, a Milan govori o tome šta je ono što ih motiviše i šta je ono što deca žele.
Milan: Deca najviše žele da se igraju, to je neosporno. Tako da se trudim da im postavim osnove plesa kroz igru. Smatram da ukoliko bih im govorio isključivo igračkim jezikom ne bi bili zainteresovani. Na primer, moja jednogodišnja ćerka ne zna šta je ples, ali kada čuje muziku počinje da se drma, ima osmeh na licu i lepo joj je. To je najčistija emocija i nešto što želimo da proizvedemo. Posle 30 godina igranja, i dan danas se osećam kao to dete kada sam počeo da igram. Trudim se da im prikažem svoju ljubav prema plesu, da osete to sa moje strane. Da li će se to aktivirati i kod njih, to je individualno, ali čim dolaze znači da im je lepo i da im se dopada.
Međutim, deca nisu uvek raspoložena, a njihova pažnja u tom uzrastu ograničena je na oko 30 minuta po jednom sadržaju, što može predstavljati otežavajuće okolnosti za rad. Milan upravo govori o izazovima u radu sa decom.
Milan: Bitno je znati koje su mogućnosti koje deca poseduju u tom uzrastu. Ne može se očekivati od deteta koje ima, na primer, 6 godina isto što i od deteta koje ima 10 godina. Sledeća stvar je poverenje koje nije teško zadobiti, ali se brzo može izgubiti. Dete dozvoli da ga jednom slažeš i više neće to biti ono isto dete koje će ti se potpuno predati. Imam to zadovoljstvo da kroz raznorazne školice plesa, od svoje 16 godine, radim sa decom. Najteže je što sam ja tih sat vremena, koliko traje jedan čas, odgovoran za to dete. Znači ja ga edukujem, učim ga određenim stavovima, zajedno sa roditeljima učestvujem u njegovom razvoju. Dakle, pored toga što predajem ples, ja na neki način učestvujem i u vaspitavanju tog deteta.
Normalno je očekivati da deca ponekad budu nemirna. Što su starija, postaju sklonija izazivanju autoriteta, a Milan govori kako se on postavlja u odnosu sa decom.
Milan: Sreća je moja što imam tri ćerke, tako da se u radu se decom postavljam isto kao i prema njima. Današnja deca su vrlo svesna sveta oko sebe. To su deca sa fenomenalnim energijama i posmatram ih kao odrasle osobe. Iskreni su i nemaju zadršku, zato što sam stariji, pa da prećute nešto. Mora im se jasno staviti do znanja kada je nešto što su uradili dobro ili loše, zbog čega je to tako i koje su posledice.
Dečija mašta nema granica. Koliko umeju da budu nemirni, toliko umeju da budu i poslušni. Milan govori zašto je lepo i lako raditi sa decom.
Milan: Dok radiš sa decom ti ostaješ mlad. Postoji jedna divna rečenica koju je rekao moj dragi kolega Svetislav Bule Goncić: ,,Ne dozvoli detetu u sebi da ikada odraste.’’ Deca su najmaštovija bića i stvaraju svoje svetove. To je ono što je bitno kada nešto kreiraš, stvaraš na sceni. Sa njima mogu da se šalim, da se osetim mlado, da budem u trendu, a da im istovremeno prenosim ono što ja znam.
LekArt centar pruža deci raznovrsnost u okviru plesa, imaju prilike da uče različite stilove. Tokom oktobra, imali su prilike da uče od Marka Mićića, desetostrukog šampiona i reprezentativca Srbije u sportskom plesu i baletskog plesača u pozorištu na Terazijama.
Marko: Retke su škole, kao što je LekArt, da pružaju sve na toliko kvalitetnom nivou. Deca, koja pre svega žele da budu animirana i da se druže, imaju prilike da se oprobaju u plesu, pevanju i glumi. Za žanr mjuzikla to je fantastična priprema. Kroz sve to oni uče neke osnove, poput koordinacije pokreta, ritma muzike, raspoznavanje muzike. Uče se nekoj osnovnoj disciplini na bini, pravilima na sceni, da stanu u formaciju. Deci je potrebno da upoznaju što više različitih stilova i da spoznaju svoje telo. Ono mora da bude fizički razgibano i spremno, kako bi mogli da izvode pokrete, ali isto tako i kako bi izbegli povrede. Dok su mali, potrebno im je dati sve što žele, a ono što oni žele je da se igraju. Kroz igru treba da zavole ples, ali i da se nauče nekoj osnovnoj disciplini. A smatram da predavač to postiže znanjem i stavom koji ima, a ne kroz vikanje.
Autor: Darija Živković, student master studija kliničke psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Svako kopiranje i preuzimanje teksta je zabranjeno jer podleže autorskim pravima.