Talentovana deca su obicno vrlo vidljiva. Ističu se svojom maštom i puna su pitanja, ne ustručavaju se i obično se spontano nametnu svojim šarmom. Bilo da je u pitanju ples, pevanje, gluma ili neki drugi oblik umetnosti, ta deca od malih nogu iznudjuju osmehe i divljenje svoje okoline. Jedna od neizostavnih komponenti u stvaranju bilo kog umetnickog dela je kreativnost. Ona se odnosi na sposobnost inovacije, dizajniranja, nadgledanja, sastavljanja i planiranja akcije. Naučnici najčešće razlikuju dve vrste kreativnosti. Svakodnevna kreativnost, koju manje ili više poseduju svi ljudi, zove se mala kreativnost (eng. little C) – obuhvata rešavanje problema i sposobnost da se prilagodimo. S druge strane, velika kreativnost (eng. big C) označava kreativnost koju poseduju velikani iz sveta muzike, književnosti, nauke, likovne umetnosti – oni koji su bili nagrađeni, ili bar zaslužili da budu nagrađeni prestižnom nagradom u svojoj oblasti. Ali, ova prodorna i velika kreativnost se retko i retkima dogodi – ljudima poput Tesle, Frojda, Betovena, Ajnštajna, Pikasa, Šekspira, Njutna, Davinčija…
Nažalost, današnji obrazovni sistem dovodi do toga da je ispoljavanje kreativnosti u školama obeshrabreno. Nastavnici moraju da ispredaju veliki deo gradiva velikom broju dece za što kraće vreme (jer vreme je novac). Ne posvećuje se dovoljno pažnje individualnosti i divergentnom mišljenju (traženje što više rešenja za jedan problem). Kreativna deca bivaju pod pritiskom da se konformiraju i brzo odustaju od svoje prirode. Ovo može postati veliki društveni problem jer istinsko razumevanje, povezivanje i korišćenje informacija na način kojim je moguće unaprediti i sebe i društvo u kome živimo polako počinje da iščezava iz škola.
Psiholog Erih From smatrao je da „kreativnost zahteva hrabrost da se odvojimo od sigurnog“ što, moramo priznati, nije nimalo lako. Ako postanemo svesni problema opadanja kreativnosti koji je verovatno samo odraz životne umrtvljenosti, bićemo u stanju nešto i da promenimo. Naravno da je potrebno da krenemo od najmlađih. Ono sto svakako možemo da uradimo za njih je da negujemo njihovu kreativnost kroz vannastavne aktivnosti koje su prilagodjene uzrastu i afinitetima deteta. Kreativnost zahteva neprestanu aktivnost, bilo fizičku, bilo misaonu, jer um kreativca uvijek luta i u svemu traži inspiraciju.
Reference:
- Craft et al.(2001), Creativity in education
- Guilford, J.P.(1950), Creativity, American psychologist, 5(9), 444-454
Ivana Popović, studenkinja III godine psihologije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu