Na početku gluma je izazov. Važno je taj izazov prihvatiti, a on će nam pružiti i više nego što smo očekivali. Kada se otvore vrata scenskog sveta, otvaraju se i mnogi drugi putevi. Kroz glumu učimo da mislimo, da osećamo, da razumemo svet u kome se nalazimo, da stvaramo i volimo. Lepo je da taj, naizgled maleni, scenski svet otkrijemo što pre, ali za susret sa njim nikad nije kasno. Kroz glumu naučimo da osluškujemo sebe, da želimo i trudimo se da čujemo druge.
Gluma nekada deluje kao nešto nedodirljivo, nešto što mogu samo velikani, ali njena lepota je baš u tome što je tu za svakoga. Važno je predati joj se. To mnogima na početku deluje teško, plaše se i često ustuknu pred njenom veličinom. Zato je sa glumom važno družiti se, pružiti joj svoju ruku i povesti je u svoj svet, a ona će ga učiniti lepšim. A ko bi se lepše družio nego dete? Čuveni britanski pesnik Vilijam Vordsvort jednom je rekao ,,Dete je otac čoveka“. I zaista, važni aspekti naše ličnosti formiraju se dok smo deca. Zato je važno od malena pustiti mašti na volju, prepustiti se daru kreativnosti koji svi kao deca nosimo u sebi. Kazao je i naš veliki Duško Radović ,,Dete je čovek u odelu deteta“, a ono što je važno, to je da naučimo da, kada obučemo odelo čoveka, i dalje čuvamo to drago dete u sebi. Gluma je igra. Zato nas ona uvek vraća u detinji svet. Nikada nije kasno ponovo uploviti u njene vode.
Kada prebrodimo strah od scene, javnog nastupa i izloženosti pogledima velikog broja ljudi, mi smo pobedili svoju nesigurnost i spremni smo da bez straha govorimo ili nastupamo pred drugima. Ono što je od toga još važnije je da kada naučimo da prepoznajemo svoje i tuđe emocije i da budemo pažljivi prema njima, postajemo bolji i bogatiji ljudi. U današnjem svetu posebno je važno negovati ljubav i prijateljstvo koji počinju da se gube u brzom životu koji živimo. Deca kroz glumu uče da razviju timski duh i da osećaju želje i potrebe drugih. Danas su izloženi svakakvim lošim uticajima i zato je značajno da ih od njih zaštitimo. Decu treba učiti pravim vrednostima i njihovom značaju. Samo tako, izrašće u velike ljude. Oni žele da budu slobodni, iskreni, da slobodno govore, hoće da slušaju druge, da budu srećni i postanu dobri ljudi. U svemu tome gluma ih ohrabruje. U glumi nema ,,Neću!”, ,,Ne mogu!” i ,,Ne smem!”. Gluma je hrabrost.
Gluma je njihovo utočište, koje će zauvek nositi sa sobom čime god da se u životu bavili. Ona ostavlja neizbrisiv trag i sećanje na sva lepa iskustva i poteškoće na koje su nailazili u procesu rada na svojim glumačkim vežbama, predstavama i prvenstveno na sebi.
Gluma nas izaziva da se borimo za svoju sreću, a šta bi drugo u životu bilo važno do biti srećan.
Autor teksta : Mina Sladić, student II godine smera Psihologija , Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu