Šta je talenat ?

Najuža definicija koja se može naći u nekim rečnicima glasi:

Talenat je urođena sposobnost da se u nečemu bude dobar.“

Međutim, talenat je pojam i pojava koja je daleko kompleksnija od ovoga. Ona se u stvari ne može svesti na jednu definiciju. U modernoj psihologiji, mnogi naučnici ne prave veliku razliku između pojmova talenat, sposobnost i inteligencija. Moderne teorije inteligencije postuliraju da na inteligentno (talentovano) ponašanje i razvoj istog imaju uticaja određena kombinacija gena i okolina u kojoj osoba odrasta i boravi. Dakle, talenat ne predstavlja samo urođenu sposobnost, već se on može razviti i kontinuirano razvijati. Tačnije, talenat je neophodno negovati. Ova konstatacija dobija na značaju pogotovo kada analizom gore navedene definicije primetimo da je deo rečenice „da se u nečemu bude dobar“ u budućem vremenu. Ovo bi značilo da se talenat ne mora ispoljiti „sada i ovde“, već da se može ispoljiti u nekom trenutku, u budućnosti, zavisno od brojnih faktora.

Ukoliko primetiš da si u nečemu dobar, da u nečemu možeš ili želiš biti dobar, šta je ono što treba uraditi?

Zamisli da je tvoj talenat avion. Njegov razvoj je određeni pređeni put. Na primer: put od Evrope do Amerike. Ti si pilot. Ali da li si ti taj koji može sam da uzleti avionom, upravlja njime čitav put preko ogromnog Atlanskog okeana, i sleti na pistu sasvim sigurno, da niko od putnika i posade ne bude povređen? Najverovatnije ne. Da bi se ovo dogodilo pilot mora biti u kontinuiranoj i efikasnoj komunikaciji sa kopilotom i kontrolorom leta. Dalje, tehnička ispravnost aviona pre toga mora biti detaljno proverena od strane tehničara leta a pouzdana informacija o pogodnim vremenskim uslovima za let dobijena od meteorologa. Dakle, siguran let avionom ne zavisi samo od pilota (tebe), nego od čitavog tima ljudi i vremenskih uslova.

Dakle, da bi negovao svoj talenat potrebno je naći sposobnog, iskusnog, odgovornog i posvećenog mentora ili učitelja koji će biti tvoj saučesnik u ostvarenju tvojih ciljeva. Učitelja i tim ljudi koji će obezbediti odgovarajuće sredinske uslove u kojima će se tvoj talenat ispoljiti i u kojima će se na najbolji mogući način razvijati. Koji će ti pružiti znanje i opremiti te alatima potrebnim za rad na sebi. Zašto? Zato što, kao što se vidi iz prethodnog opisa, talenat nije ono što se nalazi u pojedincu. Talenat je interakcija između pojedinca, fizičkog i društvenog konteksta, kulturnog miljea i brojnih drugih faktora. Tačnije bi bilo reći da se pojedinac nalazi u talentu a ne talenat u pojedincu.

Na čemu treba poraditi da bi omogućio sebi visoke potencijale za razvoj talenta?

  1. Ambicija. Ambiciozne su osobe koje, da bi postigle uspeh, ulažu slobodno vreme, vredno rade i emocionalno se posvećuju ostvarenju cilja. Ljudi sa visokim potencijalima poseduju unutrašnju motivaciju da plate cenu uspeha.
  2. Prilagodljivost. Prilagodljive su osobe koje umeju da uče na svojim greškama, da ostvare kvalitetnu komunikaciju sa ljudima, koji su otvoreni za nove ideje, i prilagođavaju se novim i nepoznatim situacijama. Nisu arogantne i sujetne.
  3. Agilnost. Agilne su osobe koje su radoznale, svesne svojih mogućnosti, posvećene sopstvenom ličnom razvoju i dostupne da pomognu drugima. Osobe koje uživaju da eksperimentišu, prihvataju poraz i neuspeh, koje su ideične i timski igrači.
  4. Preduzetništvo. Preduzetnici su individue koje traže i privataju izazove i prilike i ostvaruju određena postignuća (Ulrich and Smallwood, 2017).

Veoma važan aspek inteligencije koji treba negovati, pogotovo ukoliko je u pitanju talenat za umetnost, jeste emocionalna inteligencija. Emocionalna inteligencija je sposobnost opažanja, procenjivanja i izražavanja emocija; sposobnost da se stupi u kontakt sa osećanjima ili da se ona stvore kada olakšavaju mišljenje; sposobnost da se razumeju emocije i znanje u vezi sa njima; sposobnost regulisanja emocija kako bi se unapredio emocionalni i intelektualni razvoj (Mayer and Salovey, prema Sternberg and Kaufman, 1998).

Učenje i negovanje emocionalne inteligencije značajno je kako za razvoj jednog umetnika, tako i za svakodnevni život. Prepoznavanje tuđih i svojih emocija, ekspresija, regulacija i razumevanje istih unapređuje sposobnost rešavanja interpersonalnih i intrapersonalnih konflikata, donošenje odluka i funkcionisanje u brojnim drugim aspektima života.

Reference

Ulrich, D. & Smallwood, N. (2017). What is talent?. Leader to leader, 2012(63), 55-61.

DOI: 10.1002/ltl.20011

Sternberg, R. & Kaufman, J. (1998). Human abilities. Annual Review of Psychology, 49, 479-502.

https://doi.org/10.1146/annurev.psych.49.1.479

 

Autor: Mina Čolić, student Psihologije (četvrta godina) na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Svako korišćenje i kopiranje teksta je zabranjeno i podleže autorskim pravima